Časovi engleskog, latinskog i srpskog jezika

  „Želim samo ove dve stvari: da, umirući, ostavim rimski narod slobodan, a od ovoga mislim, bogovi, ne mogu dati ništa veće; drugo, da svako prođe u skladu sa zaslugama koje je stekao za državu.”                                                                                                           Cic.  Phil . 2. 119    Marko Tulije Ciceron (Marcus Tullius Cicero) rođen je 3. januara 106. godine p.n.e. u Arpinu, u dolini reke Liris, današnji Arpino, Italija. Porodica Tulija pripadala je viteškom staležu ( ordo equesteris ), koji je iz mnogobrojnih ratova koje su Rimljani vodili izašao sa veoma velikim bogatstvom [1]  , i stoga je bila  povezana sa drugim uglednim porodicama niže aristokratije ...

Novina:  Od danas za vas na kraju svake nedelje biramo nekoliko latinskih izraza ili poslovica, sa njihovim prevodom na srpski, engleski i nemački jezik, uz objašnjenje kada i kako se njima možete koristiti. Latinski izraz " Sit transit gloria mundi .", ponekada upotrebljavano i skraćeno STGM, (srp. Tako prolazi slava sveta.; eng. Thus passes the glory of the world.; nem. So vergeht der Ruhm der Welt.) je izraz kojim se naglašava prolaznost ovozemaljskog sveta. Tim rečima se vatikanski ceremonijar, između 1409. i 1963. godine, tri puta obraćao novoizabranom papi paleći pritom baklju. Latinska izreka "Ubi bene, ibi patria." (eng. Homeland is where it (life) is good; nem. Wo (es mir) gut (geht), dort (ist mein) Vaterland.), u značenju tamo gde je dobro, tamo je otadžbina, načelo je svojstveno ili pripisano onima kojima su (materijalni) dobici važniji od osećanja prema zemlji u kojoj su rođeni. Ta izreka je parafraza stihova Marka Pakuvija ...

Ono što često pravi problem osobama koje uče engleski jezik jeste upotreba određenih predloga ispred (konkretnih) imenica. Neke izraze je lakše zapamtiti, jer su logičniji, približniji upotrebi u srpskom jeziku i bliži osnovnim pravilima koja važe za upotrebu predloga, odnosno, ih njihovih značenja, dok neke druge jednostavno moramo učiti "napamet". U nastavku teksta osvrnućemo se na neke slučajeve sa kojima se često susrećemo, te nam sledeći primeri mogu biti od koristi. - "to pay BY cheque", ali "to pay IN cash" ili "to pay cash": Did you pay by cheque or in cash? - (to do something) BY accident / BY mistake / BY chance: We hadn't arranged to meet. We met by chance. - a play BY Shakespeare / a painting BY Rembrandt / a novel BY Tolstoy etc.: Have you read any books (written) by Agatha Christie? - (to be / to fall) IN love WITH someone: Have you ever been in love with anyone? - IN (my) opinion: In my opinion the film w...

Svima je već dovoljno poznato da se vreme Present Simple (Prosti prezent) u engleskom jeziku koristi da bi se izrazilo nešto što je uvek tačno (npr. Whales are mammals.) ili za ono što se redovno događa (npr. She leaves for school at 8 o' clock). (Ne zaboravite da glagolu dodate ono čuveno "s" u trećem licu jednine...mala šala, ali ujedno i podsetnik :-)). Manje je poznato, budući da se kao narativna vremena u engleskom jeziku koriste  Past Simple Tense, Past Perfect, Past Continuous i Past Perfect Continuous,  da ovo vreme, baš kao i naš prezent, može da se upotrebljava i kao tzv. narativni ili pripovedački prezent. Nekima je poznat i kao istorijski ili dramski prezent. U slučajevima kada želite da ispričate neku priču, anegdotu ili šalu, koristite Present Simple (naravno, ovo važi i za Present Continuous Tense) da biste dočarali događaj o kome govorite na aktivan i dinamičan način. Tako šale ili priče postaju življe i interesantnije, odnosno izgledaju kao da se d...

Tema današnjeg posta su dve interesantne (i često zbunjujuće za razumevanje i prevod) pasivno-uzročne konstrukcije koje se prave pomoću glagola have, odnosno get. Sledeći post biće posvećen ostalim tzv. causative verbs, kao što su glagoli "let" i "make". Konstrukcija "have + object  + past participle" generalno se koristi onda kada se govori o (profesionalnim) uslugama koje se pružaju korisnicima, odnosno "mušterijama". Upotrebićemo je u slučaju kada je neko za nas nešto uradio, tj. onda kada nešto nismo sami za sebe (ili sebi) učinili. Uočite razliku: I had my hair cut on Monday. (Predpostavlja se da je to frizer uradio za mene.) I cut my hair this morning. (Ja sam sam sebi "sredio" frizuru). I' m going to have my flat painted . (To će se desiti nakon što pitam nekoga da mi okreči stan.) I'm going to paint my flat. (Okrečiću sam svoj stan.) Ovo sve, naravno, ne treba mešati sa have/has + past participle (to j...

Jedna od interesantnijih konstrukcija u engleskom jeziku svakako je izraz "used to" iza koga sledi infinitiv (used to do, used to smoke, used to be) kojim želimo da kažemo da se nešto redovno dešavalo u prošlosti (navika u prošlosti) , ali da se više ne dešava. Npr. I used to play tennis a lot, but now I'm too lazy. Do you go to the cinema very often? Not now, but I used to. Takođe, ovu konstrukciju možemo upotrebljavati i za prošle situacije (stanje u prošlosti) koje više ne postoje: We used to live in a small village but now we live in London. This building is now a furniture shop. It used to be a cinema. Ovaj izraz se uvek tiče prošlosti i ne može se koristiti u sadašnjem vremenu. Ne možemo reći: I use to do. Za sadašnjost koristimo običan Present Simple ( I do, I smoke, I am...), najčešće uz"usually" ili "normally". Upitna forma glasi: Did...use to...? (Did you use to eat a lot of sweets when you were a child?) Negativna for...

U engleskom jeziku, ovo je prilično jednostavna gramatička partija, ali nije baš tako za one kojima engleski nije maternji jezik i koji pokušavaju da ga (na)uče. Infinitive of purpose (inifinitiv namere) u formi to + infinitive koristimo onda kada govorimo o nekoj ili nečijoj nameri, nameni ili svrsi, npr: I went out to post a letter. She telephoned me to invite me to a party. We shouted to warn everyone of the danger. This wall is to keep people out of the garden. The minister has two bodyguards to protect him. I need a bottle-opener to open this bottle. It's usually difficult to find a place to park in the city centre. Have you got a lot of work to do this evening? Would you like something to eat ? U istom značenju možemo koristiti i in order to (koristi se uglavnom u formalnom govoru): We shouted in order to warn everyone of the danger. Ono što je veoma važno je da u ovim slučajevima ne koristimo predlog FOR , budući da veliki broj ljudi koj...

Kod naziva koji se upotrebljavaju za imenovanje 12 meseci u godini, godišnjih doba i dana u sedmici na srpkom, engleskom, nemačkom i latinskom jeziku uočićete neke sličnosti i razlike, kao i pojedine specifičnosti karakteristične za svaki od ova četiri jezika. Srpski jezik: Dani u nedelji: Ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja (pišu se malim slovom, izuzev ako se nalaze na početku rečenice). Meseci u godini: Januar, februar, mart, april, jun/i, jul/i, avgust, septembar, oktobar, decembar (pišu se malim slovima, izuzev ako se nalaze na početku rečenice) Godišnja doba: Proleće, leto, jesen, zima (pišu se malim slovom, izuzev ako se nalaze na početku rečenice) Engleski jezik  Days of the Week: Monday, Tuesday, Wednesday, Thursday, Friday, Sunday, Saturday (pišu se velikim slovom, bez obzira na mesto u rečenici) U "days of the week" spadaju svih sedam dana u nedelji. U "weekdays" ubrajamo dane od ponedeljk...

Malo kao razonoda, malo i za učenje :-) Srpski jezik        Latinski jezik                    Engleski jezik                  Nemački jezik                            (Lingua Latina)                (The English language)   (die Deutsche Sprache) Zodijak               Zodiacus                           Zodiac                             der Tierkreis Horoskopski      Signa Zodiaca                   Signs of the Zodiac           das Tierkreiszeichen / znaci    ...

Kako se vaše znanje engleskog jezika bude uvećavalo i usložnjavalo, tako ćete se u jednom trenutku susresti sa potrebom i neminovnošću da, pored direktnih pitanja, morate ili želite da konstruišete i rečenice u kojima se postavljaju i tzv. indirektna pitanja. Ne zaboravite da bi do ovog stadijuma trebalo da ste već prilično dobro savladali postavljanje direktnih pitanja, o čijem načinu formiranja smo pisali u jednom od prethodnih postova  https://privatnicasovijezika.blogspot.com/2018/11/postavljanje-direktnih-pitanja-u.html , jer bez ove gramatičke partije dobro i sa razumevanjem naučene, neće biti moguće sa uspehom baratati novim pravilima, posebno što se jedan deo njih koristi i u indirektnom govoru. Kada pitamo ljude za neku informaciju, ponekada počinjemo naše pitanje sa npr. „Do you know...?“ or „Could you tell me...?“. Ako pitanje započinjete na ovaj način, red reči u takvoj upitnoj rečenici biće različit od onoga koji se mora ispoštovati kod pravljenja „običnog p...

Početnici, odnosno oni koji se prvi put susreću sa ozbiljnijim učenjem nemačkog jezika, često su uplašeni od reda reči u nemačkoj rečenici i boje se da se usude da, iako već imaju osnovno znanje gramatike i raspolažu određenim fondom usvojenih reči, sami sastavljaju rečenice. Iako se često može čuti da je tačan red reči u ovom jeziku teška stvar za savladavanje, situacija je obrnuta, jer je mnogo pravilnije i jednostavnije nego što se obično misli. Za sada ćemo se baviti najvažnijim pravilom tj. mestom glagola u rečenici.                 ZAPAMTITE DOBRO: Glagol u glavnoj rečenici na nemačkom jeziku mora stajati na DRUGOM MESTU!!! Beli Potok  ist  ein Dorf. (Beli potok je selo). Der Platz  ist  sch ön. (Trg je lep). Herr Schultz  reist  morgen nach Münich. (Gospodin Šulc putuje sutra u Minhen.) I u upitnim rečenicama, kada pitanje započinje nekom od upitn...

Budući da smo nedavno objavili post u kome smo se bavili načinima i pravilima za postavljanje direktnih pitanja u engleskom jeziku, ovaj post imaće za temu to isto samo u nemačkom jeziku. I u nemačkom jeziku direktna pitanja možete postaviti na dva načina, sve u zavisnosti od toga koju vrstu informacije očekujete da dobijete: 1.       Ukoliko očekujete odgovor sa „Da“ (Ja) ili „Ne“ (Nein), pitanje se postavlja veoma lako (ovde će biti primera samo za rečenice u prezentu), inverzijom glagola i subjekta, dakle promenom reda reči u rečenici: Er ist Elektriker. (On je električar.)            Ist er Elektriker? (Da li je on električar?) Er kommt heute. (On dolazi danas.)        Kommt er heute?   (Da li on dolazi danas? Dolazi li on danas?) Sie kommt oft. (Ona dolazi često.)          Kommt sie oft?    (Da li ona dola...