Nazivi meseci u godini, dana u nedelji i godišnjih doba na srpskom, engleskom, nemačkom i latinskom jeziku

Kod naziva koji se upotrebljavaju za imenovanje 12 meseci u godini, godišnjih doba i dana u sedmici na srpkom, engleskom, nemačkom i latinskom jeziku uočićete neke sličnosti i razlike, kao i pojedine specifičnosti karakteristične za svaki od ova četiri jezika.

Srpski jezik:

Dani u nedelji: Ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja (pišu se malim slovom, izuzev ako se nalaze na početku rečenice).

Meseci u godini: Januar, februar, mart, april, jun/i, jul/i, avgust, septembar, oktobar, decembar (pišu se malim slovima, izuzev ako se nalaze na početku rečenice)

Godišnja doba: Proleće, leto, jesen, zima (pišu se malim slovom, izuzev ako se nalaze na početku rečenice)

Engleski jezik 

Days of the Week: Monday, Tuesday, Wednesday, Thursday, Friday, Sunday, Saturday (pišu se velikim slovom, bez obzira na mesto u rečenici)

U "days of the week" spadaju svih sedam dana u nedelji. U "weekdays" ubrajamo dane od ponedeljka do petka, dok su subota i nedelja dani koji se kriju iza reči "weekend".

Months of the year: January, February, March, April, May, Jun, July, August, September, October, November, December (pišu se velikim slovima, bez obzira na poziciju u rečenici)

Seasons: Spring, summer, fall (češća upotreba u američkom engleskom) or autumn, winter (pišu se malim slovima, izuzev ako se nalaze na početku rečenice)

Nemački jezik

Budući da su u pitanju imenice, u nemačkom jeziku i ovde važi pravilo da se imenice pišu početnim velikim slovom, te se tako i nazivi dana u nedelji, meseci u godini i godišnjih doba pišu velikim slovom. "Olakšavajuća" okolnost za učenje ovih važnih stvari takođe postoji, budući da su svi gore navedeni pojmovi muškog roda i pred njima stoji član der.

Die Wochentagen: Montag, Dienstag, Mittwoch, Donnerstag, Freitag, Samstag, Sonntag

Die Monate: Januar, Februar, März, April, Mai, Juni, Juli, August, September, Oktober, November, December 

Die Jahrezeiten: Frühling, Sommer, Herbst, Winter

Latinski jezik:

Ovde je situacija dosta specifična. Rimljani, naime, nisu brojali dane u mesecu od 1 do 30 (ili 31) kao mi danas, nego su u mesecu imali tri stalna dana po kojima su određivali datume. Ti stalni dani bili su: Kalendae (Kal.), 1. dan u mesecu; Nonae (Non.), 5. dan,  a 7. u martu, maju, julu i oktobru; Idus (Id.), 13. dan, tj. 15. dan u mesecima u kojim su Nonae bile 7. dan. Komplikovano, zar ne :-)? Ili bar komplikovanije od onoga kako mi danas doživljavamo kalendar. 

Što se tiče naziva meseci u godini, oni su išli ovako: Januarius (dodat kasnije od strane Gaja Julija Cezara, jer je godina u početku počinjala u februaru), Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Iunius, Iulius (Quintilis), Augustus (Sextilis), September, October, November, December. 

Situacija je još zanimljivija sa nazivima dana u nedelji, jer su oni svoja imena dobili po sedamRimnjanima poznatih planeta koje su pak svoja imena dobile po nazivima za rimske bogove i boginje. Prvi dan je bio nedelja (dies Solis, ili dan posvećen Suncu), zatim slede dies Lunae (dan posvećen Mesecu), dies Martis (dan posvećen bogu rata Marsu), dies Mercurii (glasnik rimskih bogova i sam bog trgovine, putovanja, nauke i sl.), dies Jovis (Jupiter je bio božanstvo koje je upravljalo munjama i gromovima, a ujedno i zaštitnik rimske države), dies Veneris (dan posvećen boginji ljubavi i lepote) i dies Saturni (dan posvećen Saturnu, bogu zaštitniku setve i drugih poljoprivrednih radova).

Godišnja doba imala su nazive: ver, aestas, autumn, hiems i pisala su se malim slovom, izuzev ako bi se našla na početku rečenice. 

Za sve informacije o online časovima jezika, možete nam se obratiti putem imejla biblion07@yahoo.com.